Књига Милана Пашнског је дуго очекивани поглед добро обавештеног човека, на блиску прошлост и садашњост Републике Србије. Проф. др Пашански износи своје ставове наше реалности из угла експерта, који је дуго радио у, а, не (за) Службу безбедности, и био творац едукативних програма, односно, концепта Академије за националну безбедност, и реализатор њеног формирања. Аутор, искрено забринут дезинтеграционим процесима у земљи, анализира функционисање безбедносних институција Србије. Период који власт назива Узлетом у златно доба и никад раније достигнутом висином, он сагледава не узлетом, него (за)летом у потпуни распад демократских институција. Аутор охрабрује дијалог указујући да сви ми, сувласници отаџбине, морамо дићи глас када је земља пред пропашћу – и покреће расправе, мобилише забринуте и дубоко заваљене фотељаше испред телевизора у сопственом ћутању и конформизму, који је де фацто, прећутна подршка актуелном популизму и диктатури понављача – узурпатора наших живота! Ова књига дубоко мења перцепцију грађана о челним људима службе безбедности као послушним апартчицима власти, без властитог (ампутираног) мозга.