Расијање.
Цјелокупна историјска дешавања кроз друштвено-економске односе у српском корпусу довела су до огромних миграција, како на простору Балканског полуострава,  тако и широм свијета. Српска дијаспора броји између 4 до 5 милиона Срба, и дијели се у пет група.

Прва група: средњовјековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;

Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свијет прије Другог свјетског рата;

Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље побједом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;

Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успјехом;

Пета група: Избјеглице од рата и посљедица рата у бившој Југославији од 1991. на овамо.

Постоји историјска и егзистенцијална потреба за уједињење (повезивање) Српског народа ма гдје се он налазио; на културној, економској, информативно- информатичкој и свакој другој сфери живљења. Прећутана истина о свијетлој прошлости (историји). Почупано корјење. Срби су древни народ који је стварао најстарију Европску цивилизацију. Кроз своју историју увијек је давао свој допринос развоју те циввилизације и њеном напретку. У свим судбоносним догађајима по човјечанство они су се жртвовали и били на страни добра. Међутим суочени са чињеницама да се та и таква њихова историјска улога негирала, умањивала, прекрајала и фалсфиковала, изискује потребу да се промјени однос према истини о свијетлој српској историји.Не постојимо ми од јуче. Култура сјећања је корјен наше будућности. Једина, нераскидива нит која нам омогућава трајање кроз вријеме. Изгубљене моралне и духовне вриједности. Српски народ кроз вијекове и миленијуме постојања красила је духовност, честитост, поштење и морал. Ове врлине биле су исказане кроз породицу, заједницу, традицију, обичаје и вјеру. Међутим ове вриједности усљед разних утицаја сада су потиснуте и постоји опасност да потпуно нестану. Повратак моралним и духовним вриједностима је обавеза и приоритет. Изгубљен слободарски дух. Врлина која је највише красила Србе кроз вријеме њиховог постојања, јесте слободарска идеја и непокоривост. За слободу Српски народ је дао много жртве кроз покољења и покољења својих предака. У садашњем историјском тренутку слободарска идеја је готовво ишчезла и Србима пријети опасност од поновних сеоба, асимилације, па чак и биолошког нетанка. Спознаја ИСТИНЕ јесте први корак ка освајању СЛОБОДЕ и елиминацији страха, који могу довести до спасења српског рода.